Vinova loza je biljka koja zahteva pažljivu negu. Nije tačno da je dovoljno posaditi je u zemlju i stvar je rešena. Bilo kakvo zapušteno i loše održavano grmlje sigurno ne krasi nijednu baštu. Međutim, ako neko obrati pažnju na nju, vodi računa o dobrom položaju i pogodnom zemljištu, pa je na kraju dobro podrezuje, vratiće mu lepim izgledom žbuna i ukusnim plodovima.
Vinova loza najviše voli sunčane ili poluosunčane položaje. Adekvatna sunčeva svetlost ima veliki uticaj na rast i kvalitet plodova. Ne može rasti ni na bilo kojoj zemlji. Najbolja za vinovu lozu je peskovita ilovača, sa skoro neutralnim pH, koji se kreće od 6,5 do oko 7,0 pH.
Voćke i žbunje u bašti Voćne biljke su izuzetno raznolika grupa - obuhvataju malo žbunje, žbunje i veliko drveće. Daju voće koje je bogat izvor vitamina, makro i mikroelemenata, kao i vlakana, pektina i organskih kiselina. Poznate su po svojim dijetalnim svojstvima, kao i antikancerogenim, antivirusnim i antialergijskim svojstvima.
Prve plodove možete ubrati iz sopstvene bašte već u maju. U junu se pojavljuju jagode i trešnje. Kasnije u julu na redu su maline i trešnje, a u narednim mesecima (do kraja oktobra) plodove daju i preostale vrste voćaka i žbunja. Zahvaljujući odgovarajućem izboru voćnih biljaka u bašti, sveže voće možete sakupljati skoro tokom cele godine.
Plodovi se najčešće beru potpuno zreli, za čuvanje se ne koriste konzervansi, a odgovarajućim odabirom sorti otpornih na bolesti ograničava se broj zaštitnih tretmana na minimum. Ovo čini voće iz bašte mnogo ukusnijim i zdravijim od onog kupljenog u prodavnici. Pored toga, višak voća se može konzervirati.
Pored funkcionalnih svojstava, voćke imaju i dekorativnu funkciju u bašti. Neke od njih lepo cvetaju (iako obično kratko), dok kod drugih listovi menjaju boju u jesen. Neke sorte (npr. lešnik) mogu biti odlična dopuna baštenskim kompozicijama. Sam plod je takođe dekorativni element. Voćne biljke su privlačne ne samo ljudima. Cveće privlači insekte, a plodovi su hrana za ptice.
