Tursko voće cene

Nije cudo sto su ljudi skoro padali pod tramvaj dok su se osvrtali za njom, sto ju je ulicom pratio hor automobilskih truba, i sto bi je zene iz kraja rado spalile kao vesticu, jer su njihovi muzevi s rukama u dzepovima pantalona stajali kod prozora sve dok se ne bi vratila iz ducana. . . Fotografije s pocetka, kad je imala taj obesni pogled u ocima. S ruzicastim sesiricem, zanosnim nabubrelim usnama i golim ramenima koja su virila iz crnobelog prugastog dzempera koji sam kasnije spalio. Ili kao Ciganka u spavacici sa cvetnim dezenom ispred isaranog sivog satorskog platna kucice koju smo iznajmili u dinama, s onom samouverenoscu u kukovima i podbulim licem od sna. Pitao sam se da li pamti kako je iza tog prljavog platna spavala s patkicom između svojih lepih sisa, i koliko smo bili srecni u onom belo ofarbanom, drvenom krevetu. . .Bio sam srecan sto mogu po ceo dan da je gledam, a ona se veoma dobro nosila sa siromastvom. Nalazila je da je to zabavno, jer je opet mogla da mi pokaze sta ume da napravi od dimljene haringe, nekoliko paradajza, persuna i tvrdo kuvaniih jaja. Ali ponekad ne bi izdrzala da ne pojede nesto slatko, pa bi me molecivo pitala, poput devojcice: Da napravim kolace? Tada bi kupila svez hleb i paketic putera. S radosnim izrazom lica sela bi za sto, na hleb namazala debeli sloj putera, obilno ga prekrila rendanom cokoladom, i na kraju sve posula secernim mrvicama u boji. Zima u zemlji dembeliji, tako je to zvala. . .Sta se dogodilo? S njom? Sta se vremenom promenilo? Ili sam ja bio slep za nesto sto je oduvek bilo tu. Zar nisam video da je mila riđa zverka, u pocetku s oklevanjem i skoro neprimetno, a kasnije sve zesce htela da se oslobodi iz mog zagrljaja? To sam se, u svojoj ceznji i ocajanju, uvek iznova pitao kad je otisla. . . A onda sam se setio recenice iz pisma jednog prijatelja: Ziveli ste srecno kao zveri, i tome je jednostavno dosao kraj. . . Tursko voceGodina_Izdanja:2024.Format:21 cmPovez:MekPismo:LatinicaIzdavac:LOMAutor:Jan VolkersZanr:DramaBroj_Strana:174.