Paideia Alhemičar, Paulo Koeljo knjiga cene
Deset godina kasnije… Sećam se kad sam primio pismo od američkog izdavača Harper Kolinsa: »Čitati Alhemičara je kao probuditi se i posmatrati zoru dok ostatak sveta još uvek spava«, Izašao sam, pogledao u nebo i pomislio: «Dakle, knjiga će biti prevedena!« U to vreme sam se borio da se potvrdim kao pisac, da sledim svoj put, uprkos svim glasovima koji su mi govorili: to je nemoguće, I, malo po malo, san je počeo da se pretvara u stvarnost, Deset, sto, hiljadu, milion primeraka prodatih u Americi, Jednog dana pozvao me je brazilski novinar: Slikali su Predsednika Klintona kako čita tvoju knjigu, Kasnije, u Turskoj, otvaram »Veniti Fer« u kojem Džulija Roberts kaže da je obožava, Hodam sam nekom ulicom u Majamiju i čujem jednu devojku kako govori majci: »treba da pročitaš »Alhemičara!«, Knjiga je prevedena na 56 jezika, prodato je više od 20 miliona primeraka, i ljudi su počeli da pitaju: u čemu je tajna takvog uspeha? Jedini pravi odgovor je sledeći: ne znam, Znam samo da kao pastir Santiago svako treba da bude svestan svoje Lične Legende, Šta je Lična Legenda? To je blagoslov, put koji je Bog ovde na zemlji izabrao za vas, Kada čovek radi ono što ga ispunjava sledi svoju Legendu, Dešava se da nemaju svi hrabrosti da se suoče sa sopstvenim snovima, A zašto se ljudi ne suočavaju sa svojim snovima? Postoje četiri stvari koje ih u tome sprečavaju, Prvo: čovek od detinjstva sluša da je ono što želi u životu zapravo nemoguće, Odrasta s tim saznanjem, i kako godine prolaze akumulira u sebi predrasude, strahove, krivice, Dolazi trenutak kad mu Lična Legenda biva do te mere zatrpana u duši da više ne može ni da je vidi, A ipak je tu, Ako ima hrabrosti da otkopa svoje snove, suočava se sa sledećom preprekom: ljubavlju, Mada tačno zna šta želi da uradi, strahuje da bi, ako bude oslobodio i sledio svoje snove, mogao da povredi ljude oko sebe, Ne shvata da je ljubav čudesan podsticaj, a ne nešto što ga sprečava da ide dalje, Ne shvata da su oni koji mu istinski žele dobro, koji ga ohrabruju na putu ka sreći, spremni da ga slede u tom poduhvatu, Kad prihvati da je ljubav pokretač, čovek dolazi do treće prepreke: straha od poraza na koje će nailaziti na svom putu, Čovek koji se bori za svoj san, pati mnogo više kad nešto ne ide kako treba, jer nema ono famozno opravdanje: »Pa, ja to u stvari nisam ni hteo,,,« On želi, zna da čini sve, ali zna i da je put Lične Legende težak koliko i svaki drugi put – s tim što je na ovom njegovo srce, Dakle, ratnik svetlosti mora da bude spreman, da bude strpljiv u teškim trenucima i da zna da Vaseljena radi u njegovu korist, čak i kada toga nije svestan, Pitam se: Da li su porazi neophodni? Neophodni ili ne, dogadjaju se, Kad čovek počinje da se bori za svoje snove nema iskustvo i pravi mnoge greške, Medjutim, tajna života je da se pada sedam, a podiže osam puta, Ali, zašto je važno da živimo Ličnu Legendu ako ćemo zbog toga patiti više od drugih? Jer ćemo, kad prevazidjemo poraze – a uvek ih prevazilazimo – osećati mnogo više zadovoljstva i samopouzdanja, U tišini svog srca znamo da smo dostojni čuda života, Svaki dan, svaki sat je deo Dobre Borbe, Patnja, silna i neočekivana, prolazi mnogo brže nego patnja koja nam se čini podnošljivom: ona traje godinama i izjeda našu dušu a da ne shvatamo šta nam se dešava – sve do dana kada više ne možemo da se oslobodimo gorčine koja nas prati do kraja života, Kad otkrije svoj san, upotrebi sile ljubavi da ga osnaži, proživevši mnogo godina s ožiljcima, čovek, u jednom trenu, shvati da je ono što je oduvek želeo tu, spremno da mu se pruži možda već sledećeg dana, Tada dolazi do četvrte prepreke: straha od ostvarenja sna za koji se borio čitavog života, Oskar Vajld je govorio »ljudi uvek uništavaju ono što najviše vole«, Istina je, Mogućnost da jednostavno dostigne ono što želi ispunjava dušu običnog čoveka krivicom, Gledajući oko sebe shvata da mnogi nisu uspeli i tada pomisli da možda ni on ne zaslužuje, Zaboravlja sve što je uspeo da prevazidje, sve svoje patnje, sve čega se odricao da bi dotle stigao, Poznajem mnoge koji su kad im je Lična Legenda već bila nadohvat ruke, učinili niz gluposti zbog kojih nisu došli do cilja iako im je nedostajao samo jedan korak, Ovo je najopsanija prepreka jer je obavijena aurom svetosti: odricanje od radosti i pobede, Ali ako čovek shvati da je dostojan onoga za šta se toliko borio, pretvara se u Božji instrument, pomaže Duši Sveta i shvata zašto je ovde, Paulo Koeljo, Novembar 2002, Prevod s portugalskog: Ljiljana Lukačev O autoru: Paulo Koeljo je rođen u Brazilu i jedan je od najomiljenijih autora današnjice, širom sveta čuven po svom bestseleru Alhemičar, Njegove knjige prevedene su na 66 jezika i objavljene u 150 zemalja sveta, Dobitnik je mnogobrojnih prestižnih međunarodnih nagrada i priznanja: Nagrada Udruženja knjižara (Meksiko, 2006), Nagrada Vilbur (SAD, 2006), Zlatno Pero (Nemačka, 2005), Priznanje grada Budimpešte (Mađarska, 2005), Orden svete Sofije (Ukrajina, 2004), Nagrada Nilsen za roman Alhemičar (Velika Britanija, 2004), Bambi (Nemačka, 2002), Dvadeset treća međunarodna nagrada Italije (2001), Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska, 2000), Vitez legije časti (Francuska, 2000), Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999), Zlatna medalja Galicije (Španija, 1999), Nosilac ordena Rio Branko (Brazil, 1998), Zlatni bestseler (Jugoslavija ’95, ’96, ’97, ’98, ’99, 2000, 2001, i 2002; SCG ’03, ’04, i 2005), Najčitanija knjiga u Srbiji (2006, za roman Zahir), Međunarodna nagrada Flajano (Italija, 1996), Vitez umetnosti i književnosti (Francuska, 1996), Nagrada čitateljki časopisa El (Francuska, 1995), Paulo Koeljo je izabran za člana Brazilske akademije književnosti 2002, godine, Redovno piše nedeljne kolumne koje se objavljuju širom sveta.
