Prometej Beograd Blagoje Simov Babić - Prelaz u tranziciji cene

"Elite Istoka i Zapada složile su se u jednom: rešenje za bivša socijalistička društva je "povratak u kapitalizam". Zajedničko im je i "negativno iznenađenje": dok se socijalističko društvo srušilo prekonoć, za "povratak u kapitalizam" trebaće decenije. Da nevolja bude veća, ispostavilo se - kako ističe italijanska studija "Koji kapitalizam?" - da ni na Zapadu ne postoji jedinstven "model kapitalizma". Društva u "tranziciji" tako su se našla pred pitanjem: u koji kapitalizam? Izbor se svodi na dva osnovna tipa: anglo-saksonski i nemačko-japanski. Prvi postoji u SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, a drugi u Nemačkoj, nordijskim zemljama, Japanu i "azijskim zmajevima". Osnovne razlike među njima su:

Lestvica vrednosti. - Anglo-saksonski model je "individualistički kapitalizam", a nemačko-japanski - "komunitarni kapitalizam".
a) Anglo-saksonski model favorizuje velike razlike u zaradama, lako otpuštanje s posla, lako prihvatanje ostavke, otpor integracijama i trustovima. Obrazovanje zaposlenih je njihova stvar. Zauzvrat oni ne duguju lojalnost preduzeću. Menjanje radnih mesta je znak efikasnosti.
b)U nemačko-japanskom modelu obrazovanje zaposlenih je briga preduzeća, koje žrtvuje deo profita za održavanje najamnina i radnih mesta. Zauzvrat, postoji visoka lojalnost firmi i radnika i poslovođa. Razlike u zaradama su manje, što dalje jača timski duh u preduzeću. Postoji zajednička strategija čitavih grana.

Svojinska struktura. - U anglo-saksonskom modelu svojina nad akcijskim kapitalom je uglavnom anonimna. Lako se menja. Akcionari ne mare za poslovodstvo. U nemačko-japanskom modelu, pak, svojina je postojanija. Glavninu akcijskog kapitala drže "institucionalni investitori" - banke, osiguravajuća društva i razni fondovi, uključujući radničke odnosno sindikalne. Oni dnevno nadziru poslovodstvo, a u stalnom su dijalogu s državom. Razlike u svojinskoj strukturi imaju važnih...