Biljke u saksijama su pravi ukras unutrašnjeg prostora, pa želite da budu lepe, zdrave i da cvetaju. Veruje se da ne zahtevaju posebnu pažnju ili negu, već samo redovno zalivanje. Međutim, ovo je netačna tvrdnja, jer biljke u saksiji, kao i sve druge biljke, zahtevaju pažljivu negu, koja uključuje presađivanje, čišćenje i đubrenje.
Kućne biljke u saksiji su veoma široka i raznolika grupa termofilnih biljaka. Njihova vegetacija obično traje cele godine, iako zimi može doći do svojevrsnog perioda mirovanja koji je povezan sa skraćenim vremenom izlaganja suncu. Konstantan rast i mali kapacitet saksija brzo dovode do sterilizacije zemljišta, što rezultira potrebom za presađivanjem i redovnim đubrenjem.
Zbog ograničenog područja rada, tečna đubriva i štapići za đubrivo su savršeni za đubrenje ovih biljaka. Naravno, u zavisnosti od grupe biljaka koje gajite, treba koristiti odgovarajuće mešavine đubriva; za kaktuse i sukulente, za cvetne biljke, za orhideje, za zelene biljke itd.
Za pravilan razvoj, saksijskim biljkama su potrebna tri glavna makro- i mikroelementa; azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Prvi obezbeđuje razvoj zelenih delova biljaka. Drugi izaziva pravilno formiranje pupoljaka i utiče na razvoj korena. Kalijum je, s druge strane, takođe odgovoran za cvetanje, ali njegova glavna funkcija je da poveća otpornost biljaka na sve gljivične bolesti i štetočine. Đubriva sadrže i mikroelemente kao što su bakar, gvožđe, molibden i cink.
Zahtevi za pojedinim elementima variraju u zavisnosti od biljne vrste. Zelenim ukrasnim biljkama će biti potrebno mnogo više azota od drugih. Ovaj element pojačava rast listova i pojačava njihovu boju. Ova grupa biljaka uključuje, na primer: fikuse, kalateje, zamije, monstere i filodendrone. Kaktusima je potrebno posebno đubrivo namenjeno ovoj grupi biljaka.
Biljkama sa ukrasnim cvetovima su potrebna đubriva sa preovlađujućim kalijumom i fosforom, odnosno ona za cvetne biljke. Govorimo o, na primer, gardenijama, ljubičicama, kalanhoji.
Saksijsko cveće je najbolje đubriti tokom vegetacije koja počinje početkom proleća i traje do septembra. Ako se biljke ponovo sade u proleće, đubrenje se ne može obaviti ranije od tri nedelje nakon postupka. Biljci je potrebno ovo vreme da razvije korenje i "nastani" se u novoj saksiji. U jesen i zimu treba se suzdržati od đubrenja zbog ograničenog dnevnog svetla i mirovanja biljaka. Ne preporučuje se veštačka stimulacija biljaka na aktivnost i rast.
U slučaju cvetnih biljaka sa visokim potrebama za đubrivom, treba ih prihranjivati jednom nedeljno. Zelene biljke sa bujnim listovima treba prihranjivati svake 2 nedelje.
Kada je u pitanju doziranje, najbolje je pročitati preporuke na pakovanju svakog đubriva. Suprotno popularnom verovanju, prekomerno đubrenje je mnogo štetnije od nedostatka hranljivih materija. Njihov višak može izazvati oštećenje listova i korena, a u najgorem slučaju i smrt biljke.