Balkanski centar za Bliski istok Ivan Ejub Kostić - Savremena islamska misao cene

U hrestomatiji Savremena islamska misao prvi put su na srpskom jeziku na jednom mestu objavljeni radovi više od trideset najznacajnijih savremenih islamskih mislilaca, među kojima su: Tarik Ramadan, Ahmet Davutoglu, Jusuf elKaradavi, Sejid Hosein Nasr, Rašid elGanuši, Hasan elBana, AbulAla Mevdudi, Fazlur Rahman, Hasan Hanafi, Zijaudin Sardar, Ismail elFaruki, Šuruk Naguib, Amina Vadud, Aziza elHibri, Fethi Osman, i mnogi drugi. Pri odabiru islamskih intelektualaca koji su predstavljeni u ovoj knjizi akcenat je prvenstveno stavljen na one mislioce koji su verovali, i veruju, da rade na ocuvanju autenticnosti islamske misli pred viševekovnim naletom agresivne kulturnoepistemološke kolonizacije koju zapadne zemlje sprovode u islamskom svetu. Hrestomatija, na više od 500 strana, sadrži trideset sedam radova koji pokrivaju široki spektar oblasti društvenih nauka i teorija poput: politicke nauke, prava, etike, filozofije, teorije roda, teorije društvenih pokreta, kao i pitanja odnosa islamske civilizacije i Zapada.

Kada kažemo 'savremena islamska misao', šta pod time podrazumevamo? I šta je to što nekog mislioca određuje kao islamskog? Haled Abu Fadl u knjizi The Great Theft definiše islamskog mislioca i aktivistu kao osobu kojoj je islam u privatnom životu i u politickoj, društvenopravnoj i ekonomskoj sferi autoritativan (no ne nužno i jedini) referentni okvir. Iz navedenog Fadlovog promišljanja možemo onda da zakljucimo da je isti slucaj i kada govorimo o islamskoj misli da je to ona misao kojoj su dominantni referentni okviri Kuran, predanja verovesnika Muhameda, kao i mnogobrojni drugi izvori saznajnih grana islamskih nauka. Abu Fadlovo isticanje islama kao autoritativnog referentnog okvira posebno je znacajno kada se u obzir uzme cinjenica da je sve cešci slucaj da se mnogi savremeni muslimanski mislioci upinju iz sve snage da islam potcine epistemološkim, društvenim i politickim vrednostima sekularizovanog Zapada. Pitanja kompatibilnosti islama i demokratije, sekularnog uređenja, liberalnih vrednosti, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i (neo)liberalnokapitalistickog ekonomskog poretka samo su neka od pitanja koja se muslimanima širom sveta neprekidno namecu. U nastojanjima pojedinih muslimanskih mislilaca da dokažu Zapadu da je islam u apsolutnom saglasju sa svim navedenim ispostavljenim vrednostima, cesto se dešava da u njihovoj argumentaciji dođe do potpune supstitucije i da islamski svetonazor, koji svoje utemeljenje pronalazi u tevhidskom principu o Božjoj Jednoci, postane sekundaran u odnosu na one koji se u svojim promišljanjima sveta i društvenih odnosa vode antropocentricnim razumevanjem stvarnosti.

Iz uvodnog rada Ivana Ejuba Kostića