Zakoni cene

Dijalog Zakoni, u kojem je izneta skica jednog pravednog grada, obimom je najduze, a po svemu sudeci i najpoznije delo velikog grckog filosofa Platona, napisano u vreme kada njegovo zivotno i misaono iskustvo nije dozvoljavalo iluzije u pogledu covekovih politickih kapaciteta. On se ovde vraca misaonom poduhvatu iz dijaloga Drzava, filosofskom utemeljenju pravedne ljudske zajednice. Odgovora na pitanje kakva je svrha zakona koji se donose u nekoj ljudskoj zajednici (a svaka zajednica ima svoje zakone): ta svrha je postizanje srece i vrline kod clanova zajednice (građana).U Zakonima, ljudi koji bi bili bez zakona, upoređuju se sa divljim zverima. Ali u ovom dijalogu nomos nije shvacen iskljucivo kao suprotnost prirodnom stanju, nego i kao cinilac racionalnog poretka, pa bi bezakonje zapravo predstavljalo njegovo narusavanje, i utoliko bi moglo da se nazove neprirodnim.Zanimljivo je da se buduca Magnezija prikazuje kao drugi najbolji grad. Onaj prvi, zaista najbolji, jeste grad opisan u dijalogu Drzava, cije najvaznije karakteristike su zajednicka svojina i podela građana na tri osnovna staleza ali to je savrsen, postojecim ljudskim zajednicama nedostupan ideal, i u njemu bi, kako Platon kaze, mogli da zive samo bogovi ili njihova deca, ne i stvarni ljudi. Horizont Zakona je, nasuprot tome, oblast politicki ostvarivog, horizont zajednickog zivota koji uvazava stvarne ljudske nejednakosti i nesavrsenosti.Veliki stilista, Platon je i u Zakonima ipak pokazao deo svog majstorstva. Dijalog pocinje in medias res, citalac ulazi u jedan razgovor koji vec neko vreme traje, cime verovatno Platon sugerise da se u dijalogu obrađuju pitanja koja su stalan predmet diskusija među njegovim savremenicima.Godina_Izdanja:2024.Format:23 cmPovez:TvrdPismo:LatinicaIzdavac:Kosmos izdavastvoAutor:PlatonZanr:FilozofijaBroj_Strana:448.