IK Zorana Stojanovića Mark Blok - Feudalno društvo cene

Feudlno društvo im već pedeset godin. Z jednu knjigu sinteze, to je popriličn vek, ko se im u vidu d od trenutk njenog pojvljivnj ne prestju d se nižu nučni rdovi i opšti pregledi koji prekopvju po istoj mteriji. Poslednjih decenij, možd ih je čk i više i pristupju joj n mnogo kritičkiji i stroži nčin, jer se pojvil jedn nov genercij visprenih istoričr društv, zinteresovnih i z duhovne i z ekonomske probleme, koji ne štedeći stre velikne veom smelo obrđuju polje koje je omeđio Blok. P ipk, čuvju se d ne potcene ni početne korke. Dns je ov oblst nesumnjivo i šir, i bolje poznt i pristupčnij. Ali Feudlno društvo ostje njen suštin; to je prvo štivo koje treb d pročit svko ko počinje d se bvi istrživnjem, nimlo ne bi treblo d iznendi ni ko mu se vrti i mlo iskusniji preglc u ovom poslu.

Kd sudbin nekome prekine nučničku ili političku krijeru, pogotovo kd se to dogodi n jedn surov i brutln nčin, o poslednjem pokojnikovom delu obično se govori ko njegovom »testmentu«. Tkv je slučj i s Feudlnim društvom, nstlim n krju onog mrčnog period iz kojeg se Blok nije mogo izbviti. Ali pitm se d li sčuvne strnice njegovog spis Poziv istoričr nisu ngoveštvle jedno još sveobuhvtnije delo istorijske filozofije, delo koje bi posvedočilo o jednom u prvom smislu szrelom misliocu. No, u krjnjoj liniji, to nije ni vžno, jer već i ono što je postigo ko istoričr feudlnog društv, ogromno je dostignuće. Etpe koje su vodile njegovom ostvrenju zpočinju 1911. godine istrživnjim koj su u Bloku pobudil veće interesovnje z seljke Il de Frns, z kmetove priskog okrug i okrug Ronij, z ropski položj pojedinc i njegovu veznost z zemlju, kolibertije (colliberti) i krljevske posede, z rni srednji vek i njezde; tim problemim Blok je posvetio gotovo dvdeset godin rd i objvio desetk rdov o kojim se čitlc može obvestiti u njegovoj bibliogrfiji. Potom je usledil skic del, objvljen 1931. u Encyclopaedia of the social sciences i još jedn u Cambridge i končno, 1934. godine, prijv n ktedri z »Opštu istoriju evropskih društv« Frncuskog koledž (Collège de France) n kojoj je bio odbijen; reklo bi se pre iz svih drugih rzlog nego iz nučnih.