Dereta Gozba ili O ljubavi, Platon knjiga cene

Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svo­me domu priredio mladi tragički pesnik Agaton kad je, u tragičkom nadmetanju, god 416, o Lenejama, prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom, Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najveće umetničko delo, u ko­me se udruživanjem dijalektike i mitskoga uobličavanja otkrivaju najdublja saznanja, Ona je ogledalo Platonove mnogostrane ličnosti, jer se u njoj neraz­lučno udružuju dijalektičarska oštrina, prirodnjačka obdarednost posmatranja, besednička moć, pesnička mašta, misti carska snaga vizije,, Miloš N,Đurić O autoru : Platon Celim svojim mišljenjem i osećanjem atinski mislilac Sokrat bio je nerazlučno vezan za helensku gradsku državu, ali je, u isti mah, u presudnim životnim pitanjima svoja moralna uverenja i glas svoje savesti, bez koje nema moralnog razvitka, stavljao iznad svega drugoga, pa i iznad naredaba državne vlasti, i to ga je dovelo u tragički sukob s radikalno-demokratskim elementima koji su predstavljali državni autoritet tadašnje Atine i gušenjem slobode mišljenja vršili najveće zločinstvo protiv čovečanstva, Celog svog života Sokrat se trudio da načelo razuma digne do državotvornog načela, da u Atinjana razvije i utvrdi rukovodstvo razuma, koji jedini u haos indi-vidualističkih prohteva može da unese reda, zakonitosti i sklada, ali mu to nije pošlo za rukom, i tu je izvor njegove tragike, Jedan od njegovih učenika udruživao je u sebi obe tendencije Sokratova bića i zato je jednako bio tragičan, To je bio Platon, On nije imao teorijsko-filosofsku i naučničku nego političku ambiciju: kao u svima njegovim spisima, tako je vrela krv moralno-pofitičkog reformatora tekla i u celom njegovu životu, koji predstavlja najjasnije svedočanstvo političke strasti, Platon je bio rodom Atinjanin iz opštine Kolita u srezu Egejidi, Po ocu, Aristonu, vukao je lozu od plemena Kodra, poslednjega atičkoga kralja (Diog, L,, III, 1), a po materi, Periktioni, od Dropida, Solo-nova srodnika i prijatelja (Plat,, Tim,, 20 D), Imao je dva brata, Glaukona i Adimanta, i sestru, Potonu, čiji će sin, Speusip, postati Platonov naslednik u Akademiji, Spominje se i njegov brat po majci, Antifont, sin Pirilampov, jer se Periktiona posle Aristonove smrti udala za Pirilampa, Rođenje Platonovo kao i drugih znamenitih ljudi, obavljeno je bršljanom legende i mita, Speusip u posmrtnoj Pohvali Platonu (Diog, L,, IV, 5, Apul,, De dogm, Plat, 1) i drugi učenici posle njega spominju atinsko kazivanje da je Periktiona začela Platona s Apolonom, koji je Aristona obavestio da se ne približuje svojoj ženi dok ne rodi, Po tome kazivanju, Platon se rodio sedmoga dana meseca targeliona (26-30 maja), u kome je na ostrvu Delu praznovano rođenje Apolonovo, i Platonova škola sve do docnijih vremena praznovaće taj dan i kao rođendan i kao dan smrti učiteljeve: Platon joj se prometnuo u Apolona, Kao godina rođenja pominju se godine 427, 428, i 429, ali sva je prilika da se rodio god, 428/7, jer je stavljanje rođenja u god, 429, pesnička kombinacija, kao da se Periklu, koji je te godine umro, Platon rodio kao zamenik, Umne osobine nasledio je od odlična roda materina, Tom rodbinom on se i ponosio i proslavio je u svojim delima: braću Glaukona i Adimanta u Državi i Parmenidu, Antifonta spominje u Parmenidu, 126 B, ujaka Harmida u istoimenom dijalogu, a materina strica Kritiju u Harmidu, 153 C ss, Protagori, 316 A, Timeju, i Kritiji, Kako je bio sin jedne od socijalno i politički najuglednijih starih porodica, razumljivo je da je Platon brižljivo vaspitan, Porodične tradicije upućivale su ga na aristokratsku stranku, i u tome pravcu naročito je na njega uticao Kritija, koji je bio mnogostrano obrazovan i sklon filosofiranju (Prosop, Att,, I, 592, 8792), Početne nauke, gramatiku, učio je kod učitelja Dionisija, Iako je bio poguren, ipak je učio gimnastiku kod Argivca Aristona, rvača, i ovaj mu je dao ime Platon, široki, zato što je imao široka pleća; drugi kazuju da je ovo ime dobio ili zato što je bio opširan u govoru, ili zato što je imao široko čelo, a ranije se po dedu zvao Aristokle (Diog, L,, III, 4), Sam sebe svagda zove samo Platon (Apol,, 34 A, 38 B; Phaed,, 59 B), U gimnastici je toliko napredovao da se kao rvač mogao upustiti u nadmetanje na istamskim igrama, Njegova umetnička obdarenost izrazila se najpre u pesničkim pokušajima, u ditirambima, melskoj lirici i tragediji, U Sirakuzi će upoznati spise sicilijskog komediografa Epiharma (550—460), čija je poezija puna dubokih misli, duhovitih poslovica i podesnih pravila za život (Diog, L,, III, 18), kao i Sofrona Sirakužanina, Euripidova savremenika, čije će mirne doneti u Atinu i svagda ih imati pod uzglavljem, Od tih pesnika naučio se crtanju karaktera, Međutim, kad bude čuo Sokrata, on će pesništvo odbaciti i svoje pesničke pokušaje spaliti, parodirajući stih iz Ilijade „Dođi, Hefeste, amo, jer Platon nešto te traži (XVIII, 392); ali neće moći izagnati umetnika iz sebe, jer sva njegova dela po zadahnuću, obliku i stilu nose umetničko obeležje, Kao što boju cveta i ukus ploda treba tražiti u istoriji zemlje, tako osobine i karakter čoveka treba tražiti u njegovim atavističkim snagama, u istoriji njegovih predaka, Platon je bio potomak atinskoga kralja Kodra, s jedne strane, i zakonodavca Solona, s druge strane, i u njemu se krila strasna aristokratska priroda, On je goreo nasleđendm nagonom zakonodavca i državotvorca kakav je bio Likurg ili Solon, I kad su god, 404, aristokrati došli na vlast, on je ozbiljno pomišljao da se preda političkom radu, ali je u pravi trenutak napustio tu nameru, Kad se Sokrat branio na sudu, Platon je bio prisutan i sa drugima jamčio za novčanu kaznu koju bi Sokrat imao da plati ako bi sudije na to pristale (Apol, 23 A, 38 B), Hteo je da brani svoga učitelja i već se bio popeo- na govornicu s rečima: „Iako sam, građani atinski, najmlađi od onih koji su se popeli na govornicu, ali ga sudije oferaše povicima: „Silazi, silazi (Diog, L,/lI, 41), Platonovo delo nadživelo je tisućleća, a od silnoga tiranina i Platonova moćnog neprijatelja ostala je samo gomila kamenja, koja se i danas može videti: to su ostaci one goleme tamnice koju je Dionisije napravio od Sirakuze, najveće evropske varoši, koja je više no triput bila veća nego Atina sa svojim pristaništem Pirejem.