IK Zorana Stojanovića Andre Šastel - Umetnost i humanizam u Firenci u doba Lorenca Veličanstvenog cene

Delo Andrea Sastela, Umetnost i humanizam u Firenci u doba Lorenca Velicanstvenog je zapravo autorova doktorska teza, prerađena nekih dvadesetak godina posle njene odbrane. On je ovim delom, na vrhuncu svoje karijere nastojao da da jedan novi oblik svome dugom bavljenju ovom temom , kojom su se takode zanimali veliki nemački naučnici kao što su Burkhart i Pankovski, u odnosu na koje se on i odreduje, kritikkujući njihov pristup Renesansi. Pitanja na koja je on ovde nastojao da odgovori odnose se i na umetnost i na filozofiju: "da li se na osnovu radova toskanske humanističke škole u poslednjoj trećini XV veka može razviti jedna filozofija umetnosti?" i " šta ovaj humanizam duguje umetničkim aktivnostima u Firenci u vreme Lorenca".
Odbijajuci da upadne u zamku nastojanja da se izgradi jedan unitarni pogled na "duh ove epohe, Šastel se interesuje za različitosti, nedoumice i dvosmislenosti kako u krugovima medičijevskih filozofa, tako i među umetnicima koji na koje su ovi pokretači firentinskog humanizma izvršili veliki uticaj. Tripartitna podela studije rečito govori o ovom sukcesivnom osvetljavanju teme o kojoj se govori.
Šastelova doktorska teza, odlikovana nagradom Borden Francuske akademije umetnosti poziva da preispitamo naše zamisli o ulozi umetnosi u firentinskoj, a kasnije i rimskoj renesansi i nastoji da pruži opšti model za razmatranje problema uske veze umetnosti i kulture. Jedna od najznačajnijih njenih pretpostavki je da nije postojalo nikakvo frrentinsko zlatno doba i to potkrepljuje velikim brojem činjenica. On nam pokazuje kako su, tokom Kvatročenta, umetnici u odredenim aspektima intelektualne kulture njihovog vremena otkrili čitav niz novih tema za koje su tražili nove simbole. Dajući veoma iscrpnu tabelu odnosa koji su postojali izmedu ideja vremena i tema iii vrednosti koje su istovremeno izražene kroz umetnost, Šastel ukazuje na simbiozu kojaje postojala između umetnosti i humanizma u Kvatročentu i prednost daje razvoju spekulativne misli u njenom neoplatonov skom obliku.