Kompost i stajsko đubrivo

Ljudi danas sve više odlučuju da sami uzgajaju povrće u svojim baštama kako bi imali kontrolu nad onim što jedu. Zahvaljujući tome, možete izbeći hranu uzgajanu veštačkim đubrivima. Međutim, čak i u kućnoj kultivaciji ne možete u potpunosti izbeći đubrenje tla u kojem biljke rastu. Dakle, šta bi trebalo da izaberete? Prirodne supstance koje će hraniti tlo su najbolje. Najčešće se koriste kompost i stajsko đubrivo. Prednost ove vrste đubriva je što su prirodna i relativno lako se dobijaju. Šta je zapravo kompost, a šta stajnjak?

Kompost i njegova svojstva

Kompost je jedno od prirodnih đubriva koje nastaje od biljnog otpada nakon njegovog aerobnog razlaganja mikroorganizmima. Često se bira za upotrebu, jer se lako dobija. Praktično svako može sam da ga pripremi. Za ovo vam je potrebno posebno mesto u bašti. Takođe možete investirati u komposter. Ovde kompost sazreva, odnosno odvija se proces razlaganja organske materije. Kompost je spreman nakon perioda od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Proces stvaranja komposta odvija se uz pomoć mikroorganizama kao što su bakterije i gljivice. Mogu ga ubrzati i kišne gliste. Za to vreme oslobađaju se hranljive materije vredne za biljke, posebno povrće.

Velika prednost komposta je što ga ne možete staviti previše i koliko god da dodate u supstrat, neće naškoditi biljci ili životinjama koje žive u blizini. Pored toga, kompost hrani zemljište i rastresa ga, što dovodi do lakšeg protoka vazduha, što dalje omogućava bolji rast biljaka.

Kompost se najčešće koristi pri uzgoju povrća, ali može da se koristi i za uzgoj ukrasnog bilja ili u voćarstvu.

Svojstva i vrste stajskog đubriva

Stajsko đubrivo je takođe prirodno đubrivo. Pravi se od životinjskog izmeta. U baštovanstvu se najčešće koriste konjsko, ovčje, svinjsko i kokošje đubrivo. Njegova upotreba vam omogućava da obezbedite zemljištu sve vredne hranljive materije i poboljšate njegova svojstva.

Stajnjak može biti svež, odnosno nefermentisan ili fermentisan. Proces fermentacije stajnjaka obično traje nekoliko meseci - otprilike 4-5.

Pored toga, tu je i stajnjak od slame, koji sadrži slamu sa podloge, i kompostirani stajnjak koji ima veoma visok stepen raspadanja i često sadrži druge aditive vredne za zemljište, poput treseta ili drugih mineralnih đubriva. Ova vrsta đubriva se preporučuje u baštovanstvu. Takođe možete pronaći kompost napravljen od mešavine slame, gnojnice i mineralnih đubriva. Stajnjak se takođe može kupiti u prikladnom granuliranom obliku.

Kravlje stajsko đubrivo se preporučuje za upotrebu na peskovitim podlogama. Može se koristiti, između ostalog, na mestima gde raste ukrasno i voćno grmlje. Konjsko đubrivo je bolje pogodno za glinena tla. Stajnjak se najčešće primenjuje u jesen, a u proleće na ovom mestu možete posaditi biljke po izboru.

Razlike između komposta i stajskog đubriva

Baštovanima početnicima se savetuje da koriste biljni kompost, zato što je kompost sigurniji za upotrebu – ne može se preterati sa njim i ni na koji način ne šteti životnoj sredini i zemljištu. Za razliku od komposta, kada koristite stajnjak morate biti pažljivi sa njegovom količinom, jer česta upotreba može povećati slanost zemljišta i dovesti do toga da postane grudvasto. Takođe morate biti oprezni sa kokošjim đubrivom, koji sadrži velike količine azota, što može negativno uticati na neke biljne vrste. Ako odlučite da koristite stajnjak, a nemate iskustva, možete izabrati onaj u granuliranom obliku, koji se može kupiti u prodavnicama, jer dolazi sa uputstvima o korišćenju.