Do pre nekoliko godina vodio se pravi rat između proizvođača memorijskih kartica oko toga koji je format pravi. Veliki proizvođači su razvili svoje formate, koji su bili kompatibilni samo sa odgovarajućim uređajima kompanije. Kupci su stoga bili primorani da izaberu jednog proizvođača i često su imali poteškoća da razlikuju sve različite formate. Iako proizvođači i dalje imaju svoje formate, SD kartica je postala veoma dominantna na tržištu.
SD kartica je sada dostupna u raznim modifikacijama tako da se može koristiti za pametne telefone, gejmerske konzole, laptopove, tablete, kamere, itd. Kartice mogu biti opremljene takozvanom DRM zaštitom tako da sadržaj kartice ne može biti kopiran. Takođe ima mali prekidač sa strane koji se može koristiti za zaključavanje od pisanja. Secure Digital kartice mogu da drže do 512 GB podataka.
Varijacije za specifične potrebe Najčešća varijanta je microSD, koji se danas koristi u mnogim pametnim telefonima jer je konvencionalna SD kartica prevelika za njih. Normalna SD kartica takođe nije pogodna za moderne digitalne kamere ili čak video kamere jer može imati samo 2 gigabajta prostora za skladištenje. Za veći obim skladištenja se može koristiti Secure Disc High Capicity (SDHC), koja može da uskladišti do 32 gigabajta podataka. Sada postoji novija verzija pod nazivom SDXC, koja trenutno može da drži do 512 GB, teoretski čak 2 TB. Za razliku od većine SDHC kartica, datoteke veće od 4 GB se takođe mogu čuvati na ovoj novoj verziji, što je posebno važno za video zapise.
Brzinu pisanja je lako uočiti Posebno kod velikih memorijskih kartica, važno je da mogu brzo da sačuvaju podatke, odnosno da imaju veliku brzinu skladištenja. Kartica klase 2 čuva najmanje 2 megabajta podataka u sekundi. Kod klase 4 to je već 4 MB u sekundi, a kod klase 10 čak 10 MB u sekundi, mada maksimalna vrednost naravno može biti veća. Najbrže kopije trenutno postižu brzinu od oko 100 MB u sekundi. Takva kartica tada nosi logo UHS-I pored logotipa klase 10. Filmski stvaraoci koji žele da proizvode filmove visoke rezolucije zavise od tako visoke stope pisanja.
Brzina čitanja nije vidljiva Ne postoji klasifikacija za brzinu čitanja i stoga ostaje nepoznata na prvi pogled. Da biste znali brzinu čitanja, prvo morate znati da su brzine prenosa memorijskih kartica određene faktorom. CD se čita brzinom od 150 KB u sekundi, ovaj faktor je 1. Ako je SD kartica tada navedena sa faktorom 133, ona ima brzinu prenosa od skoro 20 MB u sekundi. Kod nekih proizvođača, brzina za proces čitanja i pisanja je identična, kod drugih je, prema njihovim sopstvenim izjavama, brzina čitanja veća od brzine pisanja.
Ušteda nije sve U međuvremenu, tržišni lider Sandisk i druge kompanije koje moraju da plaćaju licencu Sandisk-u za proizvodnju SD kartica počeli su da opremaju male memorijske kartice dodatnim funkcijama. Neki proizvođači trenutno opremaju svoje proizvode integrisanim WLAN čipovima tako da se podaci mogu prenositi bez kablova ili drugih alata. Drugi imaju integrisani USB port, što je posebno korisno ako računar nema čitač kartica. Velika prednost kartica je njihova robusnost, jer toplota, hladnoća ili vlaga teško mogu da im naškode. One takođe mogu da izdrže magnetna polja bez gubitka podataka.
