Saznaj najbolje ponude uz besplatnu registraciju profila!
Saznaj najbolje ponude
Crni petak počinje ovde
Registruj se i uštedi više!
Pametne, proximity i magnetne kartice se sve više koriste za identifikaciju i kontrolu pristupa u organizacijama i preduzećima. Za čitanje ove vrste kartice sa kodiranim informacijama potreban je poseban uređaj. Kako to funkcioniše i kako odabrati pravi čitač kartica?
Proximity, čip ili magnetne kartice koje se koriste u preduzećima prvenstveno se koriste za identifikaciju korisnika. Sve više se koriste u mnogim sektorima privrede (npr. personalne kartice zaposlenih, kartice za kontrolu pristupa) i u drugim oblastima svakodnevnog života. Sa elektronskim karticama se svakodnevno susrećemo kada koristimo javni prevoz, ulazimo u poslovnu zgradu ili fitnes klub.
Princip rada elektronske kartice je veoma jednostavan. Svaka od njih sadrži određeni paket informacija, koji je kodiran u čipu ili u magnetnoj traci koja se nalazi na površini ili unutar kartice. Za čitanje podataka sa kartice koristi se poseban čitač kartica.
Čitač pristupnih kartica je deo celokupnog sistema identifikacije koji funkcioniše u preduzećima. Najčešće se ovaj sistem sastoji od sledećih elemenata.
• Identifikacione kartice – to su obično beskontaktne kartice, ali mogu biti i magnetne ili čip kartice.
• Čitači kontrolnih kartica (magnetni, RFID), koji se montiraju na vrata i povezuju sa kontrolnom tablom za pristup.
• Kontrolne table za pristup (fizički kontroler) - ovo su jednostavni uređaji za otvaranje brava na vratima.
Poslednji deo slagalice je softver za upravljanje kontrolom pristupa, koji nadgleda prava pristupa određenih korisnika i odlučuje ko može da uđe u zgradu. Kada pokažemo/ubacimo karticu u čitač, kontrolna tabla se povezuje sa sistemom (na serveru ili u oblaku) i proverava da li je osoba ovlašćena da uđe na vrata. Uz pozitivnu verifikaciju, vrata će biti otvorena.
Elektronski čitači kartica su stoga ključni i sastavni element sistema. Naravno, postoji mnogo tipova čitača kartica koji se razlikuju po obliku, izgledu, upotrebi i tehnologiji koja je izabrana da izvrši zadatak (npr. kontrola pristupa ili snimanje vremena).
Magnetne kartice imaju oblik obične plastične kartice sa karakterističnom crnom trakom sa slojem magnetnog materijala. Ova standardna traka sadrži tri magnetne trake koje se koriste za čuvanje podataka koda kartice.
Za čitanje informacija koje se nalaze na magnetnoj kartici potreban je odgovarajući uređaj, odnosno čitač magnetnih kartica. Uređaj dekodira podatke sa trake otkrivanjem promena u magnetnom polju koje stvara traka. Da bi uređaj mogao da čita karticu, moramo da je prevučemo ili ubacimo u čitač.
Korisnik kartice mora da ubaci ili prevuče karticu u poseban slot koji se nalazi u uređaju. Unutrašnja magnetna glava (slično glavi kasetofona) čita podatke programirane na kartici. Ovi podaci se zatim šalju na računar radi verifikacije. Nakon verifikacije, signal se šalje nazad u čitač kartica. Ako je identifikacija bila uspešna, vrata se otključaju.
Pametne kartice obično sadrže jedno ili više specijalnih kola (čipova) koje se nalaze unutar ili izvan kartice. Njihova prednost je što se podaci u čipu mogu modifikovati - menjati i ažurirati. Za čitanje kartice potreban je poseban čitač čip kartica. Tokom ovog procesa, kartica mora biti postavljena unutar uređaja.
Proximity kartice, inače poznate kao beskontaktne kartice, su kartice koje se mogu čitati bez umetanja u čitač. Obično su ove vrste pametnih kartica zasnovane na RFID beskontaktnoj tehnologiji.
Pristup može dobiti korisnik koji drži karticu nekoliko centimetara od čitača kartica. Senzor ugrađen u čitač detektuje frekventni obrazac programiran u kartici i komunicira sa senzorom koristeći različite protokole. Podaci se šalju na računar, u slučaju pozitivne verifikacije vrši se operacija (transakcija, odobravanje pristupa). Beskontaktne kartice obično rade na osnovu RFID ili NFC tehnologije. Za njihovo dekodiranje neophodan je čitač koji radi u istoj tehnologiji.
