IK Zorana Stojanovića Julija Kristeva - Ljubavne povesti cene

Koliko god daleko mi u prošlost dopiru sećanja na moje ljubavi, teško mi je da o njima govorim. Ta zanesenost s onu stranu erotizma je bezmerna sreća, koliko i čista patnja: i jedna i druga izazivaju strast reči. Nemoguć, neodgovarajući, za tren oka aluzivan onda kada bismo želeli da je što neposredniji, jezik ljubavi je uzlet metafora: on spada u književnost. Čudno, to prihvatam samo u prvom licu. A opet, ovde ću vam pripovedati o nekoj vrsti filozofije ljubavi. Jer, šta je drugo psihoanaliza do neprekidno traganje za ponovnim rođenjima kroz ljubavno iskustvo, iznova započeto a onda pomaknuto, ponovo oživljeno i, ako ne oslobođeno od nagomilanih afekata povezanih sa nekim traumatskim događajem, ono bar nanovo prikupljeno i postavljeno u srž kasnijeg života pacijenta, kao uslov koji pogoduje njegovom neprestanom obnavljanju, njegovoj nesmrti? Priznajem da poseban usud mojih ljubavi (da li bih morala reći svoje vlastite ranjivosti skrivene pod maskom opreznosti?) produbljuje manjkavost moga izlaganja pred kolopletom seksualnosti i ideala iz kojeg je sazdano ljubavno iskustvo. I zbog toga, lirskoj očaranosti ili psihopornografskom opisu pretpostavljam u neku ruku povesni jezik onog naknadnog. Da li u tome nalazi pribežište i (ljubavna) ćutnja analitičara?