Geopoetika Umberto Eko - Pape Satan Aleppe: hronike fluidnog društva cene

Podnaslov ove knjige govori o njoj više i od naslova: Hronike fluidnog društva. Reč je o izboru od oko dve stotine tekstova koje je je Eko jednom nedeljno objavljivao u magazinu Espreso između 2000. i 2015. godine. Tu je Eko, u svojoj rubrici „La bustina di Minerva“ (što je aluzija na ograničeni prostor za beleške na unutrašnjoj strani poklopca popularne marke šibica „minerva“, koje je uvek imao pri ruci), pratio aktuelne događaje ili ih uzimao samo za povod svojim digresijama, duhovitim anegdotama, oštrim ocenama ili igri rečima. Činio je to ponekad i kroz razoružavajuću ironiju i lakonski humor.

Upravo su ovi kratki eseji dokaz Ekovog ogromnog znanja i širokih interesovanja, blistavog uma koji se u svom intelektualnom celoživotnom angažmanu iz profesorske struke prelivao u književnost, u borbu za slobodu izražavanja, ali i za bolju budućnost. Umberto Eko je bio uzor intelektualnog aktivizma. Dijapazon oblasti u ovoj knjizi vrlo je širok: od političkih maski, preko opsesivnih medijiskih tema do religije, filozofije i književnosti. Frapantan je obim tema: od mobilnih telefona, kontrole posedovanja oružja i ljudske gluposti, preko Fejsbuka, islamskog fundamentalizma, smrti i vaspitanja do knjiga i izbegličke krize.

Kao i podnaslov, tako tek i naslov Pape Satàn Aleppe (preuzet prvi stih iz sedmog pevanja Pakla Danteove Božanstvene komedije iz 14. veka) govori o haosu današnjeg sveta: vekovima niko nije zasigurno utvrdio značenje ovog stiha stvorenog iz latinskog i starogrčkog. Upravo zbog mnogih a nesigurnih značenja, Eko ga je ovde upotrebio.

Ekov intelektualni i kulturni angažman nastavlja se ovom knjigom i post mortem. Naime, Eko je sa još nekoliko italijanskih pisaca (Sandro Veronezi i dr.), a uz podršku i nekih stranih (Hanif Kurejši, Majkl Kaningam i dr.), osnovao izdavačku kuću La nave di Teseo u znak protivljenja spajanju dva najveća italijanska izdavača (Mondadori – vlasništv...