Talija izdavaštvo Vasilije Marković - Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji cene

Za dvadeset godina moga nastavničkog rada na Velikoj Školi i na Univerzitetu, pokojni Vasilije Marković bio je moj najvredniji slušalac i najbolji ćak.

Već u prvom semestru on se istakao meću svima svojim drugovima svojom neobičnom vrednoćom i velikim interesom za nauku. On je odmah počeo raditi na srpskoj istoriji sa punom snagom i sa mnogo izgleda na uspeh. Već u prvim semestrima, on je aktivno učestvovao u seminaru interpretišući izvore, prikazujući razna istorijska dela i pokušavajući i sam da rešava neka istoriska pitanja. Već onda je on osobitu pažnju obratio istoriskoj geografiji srpskih zemalja i istoriji srpske crkve. Na obradi te dve oblasti naše istoriske nauke radio je on i posle toga sve do svoje smrti. Iz toga je doba, kao rezultat njegovog rada u seminaru, njegova rasprava: Odnosi Dubrovčana sa Srbijom, od 1358 do 1362 god. (Letopis 244, 1907, 54 - 71).

Roćen u Prijepolju, pokojni Vasilije Marković učio je gimnaziju u Solunu i Skoplju, a Veliku Školu u Beogradu. Po svršenoj Velikoj Školi bio je tri godine nastavnik gimnazije u Plevljima. Novembra 1908 dao je ostavku na državnu službu, da bi se mogao spremati za doktorski ispit, koji je iduće godine i položio. Disertacija mu je bila: Istorija srpskih manastira. Posle položenog doktorskog ispita postavljen je za nastavnika IIbeogradske gimnazije, gde je ostao i posle položenog profesorskog ispita (u februaru 1914) sve do svoje smrti.

Pokojni Vasilije Marković učestvovao je, kao borac, u svima našim ratovima od Kumanova do propasti Srbijine 1915. God. 1917 poslan je bio u Atinu, da radi na našim nacionalnim stvarima, i tamo je ostao sve do oslobođenja. To je doba njegovog neobično plodnog i intenzivnog rada, koji je nastavio i u oslobođenoj otadžbini.

U Atini je napisao i štampao u Zabavniku (god. 1918, br. 11-13) vrlo dobru raspravu: Jesu li srednjevekovni Srbi smatrali Makedoniju bugarskom? Ta je rasprava, nešto pre...