Lokalna vakuum terapija je fizioterapeutska metoda lečenja korišćenjem niskog pritiska u terapeutske i profilaktičke svrhe.

Istorija nastanka vakuum tretmana

Za vreme Hipokratovog lečenja, masaža se smatrala kao „lečenje tela i duše". Ali i tada se postavljalo pitanje kako uticati na duboko ležeća meka tkiva, a ne samo na površinska. Za tu svrhu stvoreni su uređaji za najjednostavnije dobijanje vakuuma, tačnije, razređenog vazduha. U starom Rimu, Galen je koristio tegle koje su se zagrevale plamenom lampe i nanosile na kožu preko malih rezova. Galen je pretpostavljao da se na taj način iz tela izvlače razni otrovi, koje je smatrao uzročnicima mnogih bolesti.

Ali tek 20-ih godina XX veka, terapeut Vasilenko je uspeo da naučno objasni koji fiziološki procesi se dešavaju tokom upotrebe staklenih tegli (smanjuje se sistolni pritisak, usporava se puls; menja se krvna slika: smanjuje se broj leukocita, povećava zgrušavanje krvi).

Malo kasnije razvijene su metode tradicionalne (ili statične) masaže pomoću običnih medicinskih čaša - vakuumska masaža. U ovom trenutku, kombinovane metode vakuum terapije postaju sve rasprostranjenije: elektrovakuum terapija, medicinska vakuum elektroforeza, pozadinska vakuum terapija, vakuum darsanvalizacija itd.

Mehanizam delovanja vakuumske terapije:

U fokusu ekspozicije stvara se lokalni pritisak (ispod atmosferskog) i dolazi do povlačenja tkiva. Usled mehaničke iritacije tkiva i krvnih sudova javlja se:

• poboljšanje cirkulacije krvi (ubrzava se protok krvi i limfe, otvaraju se rezervni kapilari i razvijaju se novi mikrosudovi),
• poboljšava trofizam i regeneraciju tkiva
• vazospazam se smanjuje
• poboljšava metabolizam.

Tehnike vakuumske terapije:

Stabilna tehnika - čaše se drže na jednom mestu,
Labilna tehnika - čaše se kreću po površini kože.

Indikacije za upotrebu vakuum terapije:

• uklanjanje zagušenja u organima i tkivima;
• efikasna limfna drenaža;
• korekcija položaja unutrašnjih organa;
• restauracija pogođenog vaskularnog tkiva (varikozne vene, hemoroidi);
• obnavljanje usporene pokretljivosti creva;
• regulisanje i obnavljanje funkcije želuca, žučne kese, bubrega i drugih organa;
• lečenje prekomerne težine;
• kozmetički efekat (povećan ton kože).

Kontraindikacije za vakuum terapiju:

• neoplazme bilo koje prirode i lokalizacije;
• akutne zarazne bolesti i groznice;
• teška vaskularna skleroza sa tendencijom na krvarenje i trombozu;
• neuroze sa konvulzivnim sindromom;
• bolesti kardiovaskularnog sistema;
• gljivične i gnojne lezije kože;
• tromboflebitis i proširene vene drugog i trećeg stepena.