Printus Lis Aleksandar Pjatigorski - Ko se boji slobodnih zidara? cene

Ovo je jedna važna, parcijalna studija masonerije, i vredan dodatak istoriji ove čudne i anahrone institucije.

Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao fenomen: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt sam po sebi: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor.

Knjiga KO SE BOJI SLOBODNIH ZIDARA? Aleksandra Pjatigorskog odudara od sve masonske literature do sada objavljene na srpskom jeziku zbog najmanje tri razloga.

Prvi je taj što knjiga obiluje relevantnim i do sada neobjavljenim (kod nas) podacima o nastanku i sukobljavanju prvih Velikih loža u Engleskoj u XVIII veku. Sadrži usputne podatke o nastanku i razvoju slobodnog zidarstva u Francuskoj, te vrlo iscrpno obrađuje masoneriju SAD. Posebnost pristupa ovom delu teme čini analiza najznačajnijih ličnosti za njen nastanak i razvoj, te promišljanje i analiziranje uzročnoposledičnih veza, društvenih okolnosti i motiva ličnih izbora.

Drugi je sam autor. Pjatigorski je bio svetski poznat stručnjak za Daleki Istok, doktor filozofije, profesor komparativne religije na prestižnom univerzitetu SOAS u Londonu. Nekonformista u svakom pogledu; kao Anderson i Dezagilije, uostalom. Iz domena svog akademskog opusa nije izlazio sve do pisanja ove knjige, kada mu je bilo blizu 70 godina. Frapantno i fascinantno!

Treći je sam pristup autora temi. Pjatigorski nije bio pripadnik slobodnih zidara, a ni njihov neprijatelj, mada iz te dve grupe potiče 99% onih koji pišu o masoneriji. Zato je i većina knjiga o ovoj temi takva: crna ili bela, za ili protiv. Pjatigorski je, nasuprot tome, zauzeo stav hladnokrvnog posmatrača i promišljača. Ugao koji je odabrao da iz njega sagleda slobodno zidarstvo je potpuno originalan: fenomenologija (knjizin originalni podnaslov glasi: Fenomenologija slobodnog zidarstva). Posmatrajući, analizirajući, tumačeći i bezrezervno iznoseći svoje stavove, autor ostaje do kraja dosledan naučnom pristupu, što je ovoj knjizi dalo retko viđenu neutralnost, objektivnost i rezonovanje, te prikaz čitavog spektra boja, inače uvek i sada vrlo šarolike masonerije.

I da: polazna teza Pjatigorskog glasi da je slobodno zidarstvo religija. Za saznanje da li je uspeo i da je dokaže treba pročitati knjigu, što se srdačno preporučuje, mimo običnih čitalaca, svakom slobodnom zidaru koga iole zanima čemu pripada.

Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao fenomen: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt sam po sebi: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor.

Prvi deo knjige daje pregled masonske istorije, od osnivanja Velike Lože u londonskom Covent Gardenu 1717. g.; masonski početak, kao način za ublažavanje endemske britanske tenzije između individualnih želja pojedinaca i njihove javne odgovornosti; njene religiozne i etičke zamisli. Istražujući jedan od najvažnijih izvora masonske istorije, Andersonove Konstitucije (17171738), koje masonsku praksu i mitsku istoriju vraćaju do Hirama Abifa, prvog Majstora Masona, u vreme vladavine Kralja Solomona, Dr. Pjatigorski izdvaja neke esencijalne istine o masonskoj filozofiji. Od evropskog prosvetiteljstva i američkog rata za nezavisnost do danas, on opisuje mnoga masonska iskušenja, nevolje i raskole.

Drugi deo posvećen je ritualima i simbolizmu unutar kojih sve glavne masonske religiozne ideje imaju svoje mesto. To je ono gde Dr. Pjatigorski, kao profesor komparativne religije, dolazi na svoje, i njegova intelektualna potraga otkriva mnogo više o masoneriji i njenim ciljevima od bilo kojeg dosadašnjeg takozvanog razotkrića.