Žitarice su grupa biljaka čije su seme – zrna žitarica – suštinski deo ljudske ishrane. Poznate vrste žitarica su, na primer, pšenica, raž i ječam. Kada zrno sazri, bere se, melje i prodaje kao brašno od kojeg kasnije nastaju hleb i razne vrste peciva i drugih proizvoda.
Žitarice imaju dve osobine koje ih čine tako nezamenljivim: visoku nutritivnu vrednost i veoma dobra svojstva skladištenja. Iako se žito skladišti dugo vremena, svež hleb se može ispeći svakog dana.
Svaka visoka kultura ima svoj uzgoj žitarica prilagođen određenom regionu. Kultura pirinča u Aziji, kultura kukuruza u Americi, kultura prosa u Africi, kultura pšenice Rimljana i kultura ječma i raži kod nordijskih naroda. Klima, tlo i poljoprivredna tradicija su proizveli svoje sopstvene oblike i karakteristike uzgoja žitarica.
Uzgajanjem i ukrštanjem, ljudi utiču na rast vrsta žitarica već hiljadama godina. To uključuje kultivisanje što većeg broja žitarica, koje su se pokazale kao otpornije na klimatske fluktuacije, bolesti i štetočine.
Osim toga, stabljika zrnaste biljke mora biti toliko stabilna da može da izdrži težinu ploda, a da se ne savije. Ono što je najvažnije, zrno sazreva na samoj stabljici, pa klas drži gotova tela zrna na okupu do žetve i ne ispušta ih na zemlju gde bi zrno klijalo i pokvarilo se.