Istraži najbolje ponude uz besplatnu registraciju!
Istraži najbolje ponude
Praznične ponude su tu!
Registruj se i uštedi više!
Kada trenutno stanje zemalja naslednica Jugoslavije postane tema društvenih nauka, politikologije ili medijskih studija, obično se negde u pozadini odmah čuje: “memory matters” (“sećanje je važno”). Razlog za to je što se smatra da su u vreme pred raspad Jugoslavije, i tokom rata, osobenosti jugoslovenskog pamćenja i zaboravljanja, kao i sećanja na Drugi svetski rat, koja su bila pod patronatom države i koje je država ograničavala, u presudnoj meri uticale na političku retoriku i ideološke manipulacije. Ali uprkos svemu tome, dosad nije bilo pokušaja da se napravi obuhvatna empirijska analiza socijalnih praksi koje su tokom četiri decenije bile karakteristične za način na koji se čuvalo sećanje na rat, i za to kako se rat pamtio u Jugoslaviji. Naprotiv, često se olako – upravo pod utiskom ratova u kojima se jugoslovenska država raspadala počev od 1991. godine – zaključuje da je kolektivno pamćenje u Jugoslaviji u doba socijalizma bilo “zamrznuto”. Meni se, međutim, čini da se metaforom zamrzavanja ne može objasniti kakvu je ulogu sećanje na rat odigralo u procesu raspada Jugoslavije. Ta metafora ne samo da pruža veoma statičnu sliku društvenih praksi putem kojih se u Jugoslaviji čuvalo sećanje, već ona i suviše lako vodi u zamku koju proučavanje kulture pamćenja mora da izbegne po svaku cenu: vodi stavljanju znaka jednakosti između retorike zvanično producirane i po?...
Grafikon prikazuje kretanje najniže cene proizvoda u izabranom vremenskom periodu.
Trenutno najbolja ponuda:
990,00 din u Delfi