Biljno ulje se pravi od raznih biljaka: žitarica, suncokreta, orašastih plodova, bobica.
Biljna ulja sadrže masti, bez kojih osoba ne bi mogla zdravo da funkcioniše. Nazivaju se polinezasićenim i mononezasićenim mastima. Takođe sadrže i vitamin F, koji ne dozvoljava da se štetne supstance apsorbuju u krv kroz zidove gastrointestinalnog trakta; vitamin E - antioksidans koji sprečava nastanak mnogih bolesti; vitamine A i B, puno minerala i elemenata u tragovima... Zato je biljno ulje nezaobilazan proizvod za naše zdravlje.
Istovremeno, korisnost mnogih vrsta biljnih ulja je apsolutna (na primer, nerafinisanog lanenog, maslinovog, suncokretovog, semenki grožđa), dok korisnost drugih vrsta ulja izaziva žestoke sporove među lekarima i naučnici (soja, palma, kokos).
Najkorisnija (pa čak i lekovita) ulja su nerafinisana, dobijena hladnim presovanjem na temperaturi koja ne prelazi 45°C.
Rafinisano ulje je manje vredno, ali je pogodnije za prženje. Osim toga, neke vrste biljnog ulja (na primer, ulje od semena grožđa ili uljane repice) prodaju se uglavnom u rafinisanom obliku zbog niskog prinosa finalnog proizvoda tokom hladnog presovanja, ili zbog prisustva bilo kakvog štetne supstance u nerafinisanom obliku.
